Članom 73. Zakona o radu utvrđeno je da se godišnji odmor može koristiti u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zakon nije utvrdio da se tri radne nedelje moraju koristiti u kontinuiranom trajanju. Tri radne nedelje prvog dela godišnjeg odmora se koriste u toku kalendarske godine. Shodno članu 73. Zakona, a vezano za član 75. stav 1. Zakona, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora u zavisnosti od potreba posla, uz konsultaciju zaposlenog. U tom smislu nema smetnji da se prvi deo godišnjeg odmora, u trajanju od tri radne nedelje, rasporedi u toku kalendarske godine za koju je utvrđeno pravo na godišnji odmor.
Zaposleni koji nije započeo korišćenje godišnjeg odmora (npr. bio je na neprekidnom bolovanju) gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu. Izuzetno, ako zaposleni započne godišnji odmor u kalendarskoj godini pa ga pre proteka tri radne nedelje prekine zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske godine, zbog čega nije u mogućnosti da koristi prvi deo godišnjeg odmora u propisanom trajanju od tri radne nedelje, u ovom slučaju zaposleni može da iskoristi preostale dane odmora na koje ima pravo do 30. juna naredne godine, odnosno priznaje mu se pravo na korišćenje godišnjeg odmora u delovima. Smatra se da uslov za korišćenje prvog dela godišnjeg odmora nije ispunio zbog više sile.
Zaposleni koji započne korišćenje godišnjeg odmora krajem kalendarske godine za tu godinu gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora u dva dela i tada treba da ga koristi u punom trajanju odjednom.
(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-827/2006-02 od 3.10.2006. godine)