Shodno odredbama člana 118. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu.
Prema tome, opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuje se do koje udaljenosti se obezbeđuje naknada pomenutih troškova. Poslodavac može zaposlenima da kupi mesečnu pretplatnu kartu, da obezbedi sopstveni prevoz, isplati naknadu prevoza u novcu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ili na drugi način obezbedi zaposlenima prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada.
Naknada troškova pripada zaposlenom za dane u kojima je dolazio na posao, odnosno za dane odsustvovanja sa rada (bolovanje, plaćeno odsustvo, godišnji odmor i drugo) zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Takođe, zaposleni koji živi u blizini sedišta poslodavca i nema potrebu korišćenja prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, nema pravo na naknadu troškova po ovom osnovu jer nema navedene troškove.
(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-01130/2006-02, od 23.10.2006. godine)