Baza znanja >> Zašto se vrednost zaliha ne slaže kad se uporede razni metodi vođenja?

Zašto se vrednost zaliha ne slaže kad se uporede razni metodi vođenja?

Procena vrednosti zaliha različitim metodama

Pitanje glasi: zašto se ne slaže lager kada se procenjuje po prosečnim nabavnim cenama i drugim metodima? Ovo je normalna pojava a evo i zašto. Na primer, pogledajte sledeće:

Opis	ulaz	izlaz
ul.1	10 x 100
if.2		5 x 100
ul.3	5 x 120
if.4		1 x 110

Dakle, ulazi 10 kom x 100 din, zatim izlazi 5 kom, zatim opet ulazi 5 kom ali po 120 din i na kraju se prodaje jedan komad. Prikazana kartica radi po prosečnim nabavnim cenama. Prvi izlaz je normalno po 100, a posle drugog ulaza, prosečna cena je 110, pa po toj ceni izlazi i taj jedan komad.
Trenutna vrednost je 9 kom x 110 = 990 dinara i to je procena nabavne vrednosti po prosečnim nabavnim cenama.

Ako se isti primer radi po FIFO metodu, dobija se nešto ovako:

Opis	ulaz	izlaz
ul.1	10 x 100
if.2		5 x 100
ul.3	5 x 120
if.4		1 x 100

Kao što vidite, jedina razlika je u drugom izlazu koji ide po 100 din, jer još postoje neprodate zalije po 100 dinara. Preostaje 4 x 100 i 5 x 120 = 1000 dinara zaliha, što se razlikuje od prethodno dobijenih 990 dinara preostalih zaliha.

Postoji i treći metod procene, koji se zasniva na ukalkulisanoj razlici u ceni. Suština takvog metoda je da se izlaz radi po "ukalkulisanoj razlici u ceni" po ulazima. Prvo pretpostavimo da je za sve stavke u prethodnom primeru prodajna cena ista, 150 dinara. Za naš primer, ukalkulisana razlika u ceni je:

prodajna vrednost ulaza = 10 x 150 + 5 x 150 = 2250
nabavna vrednost ulaza = 10 x 100 + 5 x 120 = 1600

To znači da je odnos PV:NV = 2250:1600=1.406. Sad kažemo da je prodajna vrednost prodate robe 5 x 150 + 1 x 150 = 900 i hoćemo da vidimo kolika je bila nabavna vrednost te prodate robe pomoću proporcije:

2250:1600 = 900:X

X x 2250 = 1600 x 900
X = 640

To znači da je svaki od 6 artikala prodat po nabavnoj ceni od oko 640/6 = 106.6. Preostale zalihe po ovoj metodi su: 1600 - 640 = 940.

Dakle, rezime glasi da svaki metod procenjuje zalihe na drugu vrednost. Stvar je u tome da ako se manje skine sa zaliha više ostane i obrnuto, znači zbir ostaje uvek isti. Svaki metod ima neku svoju logiku i skida različito sa zaliha, pa preostala vrednost nikako ne mora biti ista. Naravno, ako bi se zalihe ispraznile do kraja, uvek bi se dobio isti rezultat.