Po zakonu se na kraju perioda zalihe moraju proceniti po nabavnoj vrednosti. Ako se zalihe vode po prodajnim cenama, onda se zalihe periodično svode na nabavne cene metodom prosečne ukalkulisane razlike u ceni. Osnovna ideja sistema jeste da se preko godine konta vode isključivo po prodajnim cenama, a onda se na osnovu odnosa razlike u ceni kod ulaza formira razlika kod izlaza. Pri tom se UF knjiže na sledeći način (recimo da je nabavljeno 10 kom artikla po 70 din, a prodajna cena na kalkulaciji je 100 din):
konto | duguje | potrazuje |
---|---|---|
1320 (roba) | 1000 | |
1329 (ruc) | 300 |
Iz odnosa konta 1329 i 1320 možemo da zaključimo da je sad u zalihama od 1000 dinara ukalkulisano 30% razlike u ceni. Sad se knjiži izlazna faktura (recimo, prodat je 1 kom x 100 din, 5% rabat):
konto | Duguje | Potražuje |
---|---|---|
2020 (kupac) | 112.10 | |
4700 (pdv) | 17.10 | |
6020 (prihod) | 100 | |
6020 (prihod) | 5 | |
1320 (roba) | 100 | |
5010 (nab.vred.) | 100 |
Sada na kontu 5010 stoji da je nabavna vrednost prodate roba 100 din, što nije tačno i treba svesti na nabavnu vrednost. Ako znamo da je u zalihama 30% razlike u ceni, onda se primenom gornjeg koeficijenta dobija da je RUC prodate robe 1329p/1320d x 5010d = 300/1000 x 100 = 30. Sad se posebnim nalogom sa konta 5010 stornira tih 30 dinara i tako se dobija da je nabavna vrednost prodate robe 70 dinara, što je tačna vrednost.
Ovaj metod može imati i određene varijacije. Na primer, može se odrediti koeficijent i onda ugraditi direktno u pravilo do kraja perioda, kada se ponovo računa novi koeficijent itd.