Umanjenje osnovice kod javnih preduzeća

Korisnici javnih sredstava su dužni da od sledećeg obračuna umanje osnovnu neto zaradu za 10% po sledećem algoritmu:

1. ako je osnovna neto zarada manja od 25.000, plata ostaje ista
2. ako je osnovna neto zarada umanjena za 10% manja od 25.000, kao neto zarada se uzima 25.000
3. ako je osnovna zarada umanjena za 10% veća od 25.000, taj iznos se uzima za neto osnovnu zaradu.

Na primer:

Za korišćenje je prvo potrebno u sistemskim opcijama/Radnici i plate u Elementima obračuna uključiti opciju “Umanjenje neto zarade”. Posle ovoga svaki obračun dobija novu opciju KOREKCIJA ZA JAVNA PREDUZEĆA. Ukoliko se ova opcija uključi, program uzima osnovnu neto zaradu i na osnovu prethodnog algoritma određuje novi neto. Rezultat se vidi u platnom listiću:

1. OSTVAREN/UKUPAN BROJ SATI U MESECU........:   160/  160   
      Ostvareni radni sati...................:   160         
        - ostvareni radni sati...............:   160         
1a.KOREKCIJA NETO ZARADE KOR.JAVNIH SREDSTAVA:               
      Osnovna neto zarada....................:      32.669,20
      Umanjena osnovna neto zarada...........:      29.402,28
      Korekcija bruto zarade.................:       4.660,37
      Korekcija bruto 2 zarade...............:       5.494,58
2. OSNOVNI ELEMENTI ZA OBRAČUN ZARADE........:               
      Osnovna bruto zarada...................:      40.339,63
      (cena po satu rada)....................:         252,12
6. ZARADA ZAPOSLENOG.........................:      40.339,63
      Najniža propisana osnovica.............:      21.718,00
      Najviša propisana osnovica.............:     306.995,00
      Osnovica za obračun doprinosa..........:      40.339,63
      Poresko oslobođenje....................:      11.242,00
      Osnovica za obračun poreza.............:      29.097,63
7. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG....:      10.937,35
      Porez ........................( 10,00%):       2.909,76

U ovom primeru je zadata zarada od 45.000 bruto. Program to preračunava u neto i dobija 32.669. Taj iznos umanjuje za 10% i tako dobija iznos od 29.402 iskazan u sekciji 1a. U nastavku je prikazana razlika u bruto iznosu: 45.000 - 40.339 = 4.660. Firma na poseban račun plaća ovaj iznos, uvećan za doprinose - to je iznos 5.494 (BRUTO 2). Za ceo obračun možete iskoristiti izveštaj Detaljna rekapitulacija u kome možete posebno dobiti svaki od ovih podataka.

Napominjemo da se ovaj obračun radi samo za radne sate - ukoliko je radnik bio na bolovanju ili odmoru, naknada za te sate se računa kao prosek prethodnih zarada (ka i do sada). Ukoliko je radnik radio deo meseca, uzima se umanjena granica. Na primer, ako je radnik radio polovinu meseca, uzima se granica od 12.500 din.

Prekovremeni sati se mogu koristiti samo kada je radnik “ispunio” fond sati redovnog radnog vremena. Za obračUn je bitno da li se minuli rad računa na prekovremene sate (podešava se u sistemskim opcijama). Posle toga program uzima u obzir i ove sate kod obračuna.

Ukoliko obračun radite iz dva dela, veoma je važno da obratite pažnju na sledeće stvari:

1. prvi deo treba da sadržai samo iznos zarade, bez ikakvih dodataka, uključujući i minuli rad.
2. Neoporezivi deo zadajte tek u drugom delu.
3. preporučujemo da završni deo radite sa opcijom “umanjenje za prethodni obračun”.

Da bi obračun umanjenja osnovice bio uspešan, izuzetno je važno da se strogo poštuju određena pravila.

1. Ne može se koristiti iterativni neto obračun, nego se mora uključiti opcija “direktan preračun”
2. Kod obračuna iz dva dela, smanjenje osnovice treba uključiti samo na završnom obračunu.
3. Ukoliko obračun ima prekovremene sate ili minuli rad, onda se u iznos bruto 2 uračunava i minuli rad, odnosno prekovremeni sati.