1. Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
Odredbom člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona propisano je, da je poreski dužnik, u smislu ovog zakona, poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici, odnosno primalac dobara i usluga, ako strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika.
Prema odredbama člana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluge obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga (član 12. stav 3. tačka 4) podtačka (7) Zakona).
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada domaći privredni subjekt angažuje strano lice (lice koje na teritoriji Republike Srbije nema sedište, stalnu poslovnu jedinicu ili prebivalište) za pružanje savetodavnih usluga, a to strano lice za istu uslugu angažuje drugog domaćeg privrednog subjekta - obveznika PDV, u tom slučaju izvršena su dva prometa usluga koji se oporezuju prema mestu primaoca usluge.
Naime, domaći privredni subjekt koji pruža savetodavnu uslugu stranom licu nema obavezu da za izvršeni promet obračuna i plati PDV, s obzirom da je mesto prometa ovih usluga inostranstvo, a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
Međutim, kada strano lice, koje nije odredilo poreskog punomoćnika, vrši promet savetodavnih usluga domaćem privrednom subjektu, u tom slučaju domaći privredni subjekt - primalac usluga, kao poreski dužnik, ima obavezu da na naknadu za izvršeni promet stranog lica obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom.
2. Odredbama člana 42. stav 3. Zakona propisano je, da račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o poreskom oslobođenju.
Prema odredbi člana 4. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, u računu koji se izdaje inostranom primaocu može se izostaviti podatak o PIB-u primaoca računa.
Odredbom člana 7. stav 3. Pravilnika propisano je, da poreski obveznik koji vrši promet dobara i usluga koji ne podleže oporezivanju, izdaje račun u kojem ne iskazuje podatke iz člana 42. stav 3. tač. 6) - 9) Zakona, već iskazuje ukupan iznos naknade za izvršen promet dobara i usluga i navodi odredbu Zakona kojom je propisano da izvršen promet dobara i usluga ne podleže oporezivanju.
U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, račun za promet savetodavnih usluga koji je, u skladu sa odredbom člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (7) Zakona, izvršen u inostranstvu treba da sadrži sledeće podatke: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; mesto i datum izdavanja i redni broj računa; naziv i adresu primaoca računa; vrstu i obim usluga; datum prometa usluga; ukupan iznos naknade za izvršen promet usluga, kao i napomenu o odredbi Zakona kojom je propisano da izvršen promet usluga ne podleže oporezivanju (član 12. stav 3. tačka 4) podtačka (7) Zakona).
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-0297/2007-04 od 15.3.2007. godine)