Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu Zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. Zakona (odredba člana 5. stav 1. Zakona).
Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice (član 12. st. 1. i 2. Zakona).
Prema odredbi člana 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) navedenog člana (usluge posredovanja prilikom pružanja usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge), određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.
Mesto prometa dobara, saglasno odredbi člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona, je mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV vrši promet usluge posredovanja kod prometa dobara koja se iz inostranstva isporučuju licima van teritorije Republike Srbije, u tom slučaju na naknadu za promet ove usluge ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, imajući u vidu da mesto prometa dobara za koji je pružena usluga posredovanja, a samim tim i mesto prometa usluge posredovanja, nije na teritoriji Republike Srbije.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-470/2008-04 od 28.2.2008. godine)