Baza znanja >> Službena mišljenja >> Carina, spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje >> Carina se plaća na uvoz robe koja je predmet donacije ako se roba ne koristi u svrhe za koje je data donacija
Carina se plaća na uvoz robe koja je predmet donacije ako se roba ne koristi u svrhe za koje je data donacija
Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Sa prometom dobara uz naknadu, saglasno odredbama stava 4. tačka 2) i stava 5. istog člana Zakona, izjednačava se svaki drugi promet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.
Saglasno odredbama člana 18. st. 1. i 2. Zakona, osnovicom kod prometa dobara i usluga iz člana 4. stav 4. i člana 5. stav 4. ovog zakona smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara i usluga, u momentu prometa, u koju nije uračunat PDV.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kao i odredbom člana 62. stav 1. Zakona, kojom je propisano da se odredbe ovog zakona primenjuju na promet dobara i usluga i uvoz dobara, koji se vrše od 1.1.2005. godine, na promet bez naknade, u konkretnom slučaju parkomata nabavljenog 2002. godine, obračunava se i plaća PDV po opštoj stopi od 18%, nezavisno od toga da li je ovo dobro nabavljeno uz poresko izuzimanje, poresko oslobođenje, ili je na njegov promet plaćen porez na promet proizvoda, u skladu sa Zakonom o porezu na promet, s obzirom da je nabavka predmetnog dobra izvršena u vreme primene Zakona o porezu na promet kada nije bilo moguće primeniti odredbe Zakona, odnosno ispuniti uslov iz člana 4. stav 5. Zakona. U ovom slučaju, osnovicu za obračun PDV čini nabavna cena dobra, tj. cena po kojoj se predmetno dobro može nabaviti u momentu prometa bez naknade, a koja ne sadrži PDV.
Međutim, ukoliko bi se parkomat otpremio u inostranstvo, odnosno vratio donatoru, obveznik PDV mogao bi da ostvari poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa odredbom člana 24. stav 1. tačka 2) Zakona i odredbama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Odredbama člana 7. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je, između ostalog, da primalac donacije i pomoći ne može bez prethodnog plaćanja carine robu oslobođenu od plaćanja carine, drugih uvoznih dažbina i taksi koje se plaćaju prilikom uvoza robe koja je predmet donacije i humanitarne pomoći u smislu ovog zakona, prodati ili upotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija, odnosno pomoć data, u roku od tri godine od dana uvoza.
Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji obaveza izmirenja uvoznih dažbina na predmetni parkomat, jer je istekao rok zabrane raspolaganja parkomata odnosno od dana uvoza (24.2.2002. godine) do 2006. godine su prošle tri godine.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-1197/2006-04 od 24.11.2006. godine)