Ukoliko avans ima istu oznaku za odbitak prethodnog PDV kao i konačni račun, onda će se odgovarajući PDV automatski obračunati ako i zvans i konačna faktura imaju pravo odbitka. Međutim, u praksi se javljaju situacije gde na avansu i na konačnoj fakturi mogu biti različite oznake za odbitak. Ukoliko je na avansu označeno da se PDV može odbiti, a na konačnoj fakturi da se PDV ne može odbiti, verovatno je u pitanju greška u unosu podataka – ova kombinacija nema smisla.
Međutim, postoje situacije u kojima u trenutku plaćanja avansa nije poznato da li će konačna faktura imati pravo odbitka ili ne. Na primer, ako se evidentira avans za gorivo, a nije poznato da li će se gorivo koristiti u putničkom ili teretnom vozilu, avansna faktura je označena sa „nema odbitka“, a konačna ipak može da ima odbitak. U tom primeru razlikujemo dva slučaja: prvi je kada je avansna faktura u istom poreskom periodu kao i konačna faktura. Tada se ova promena knjiži na sledeći način:
Poz Opis Osn Pdv
8a.7 - avans 1.000 200
8a.2 uf-1 5.000 1.000
8a.7 - avans -1.000 -200
Praktično se avansna faktura stornira i ostaje samo pun iznos konačne fakture sa punim iznosom PDV-a. Ako je konačna faktura u različitom poreskom periodu u odnosu na avansnu, dobija se:
Poz Opis Osn Pdv
8a.2 uf-1 5.000 1.000
8a.2 - avans -200
Ovo je situacija kada faktura ima 1.000 din prethodni PDV, ali je u prethodnoj prijavi evidentirano 200 po avansnom računu, pa sad preostaje 800 din. Program detektuje ovu situaciju i u posebnoj koloni u KUF (+8e.1) ispisuje vrednost ovog PDV-a. Na osnovu ove informacije na poziciji 8e.1 se evidentira 800 din, a na poziciji 9a.3 iznos od 800 + 200 = 1.000 din.