Proizvodnja se u programu može organizovati na nekoliko načina rastuće kompleksnosti:
Evidenciona proizvodnja
Najjednostavniji oblik proizvodnje je evidencioni rad, gde korisnik u programu vrši samo evidenciju već završene proizvodnje; svo planiranje i evidencija radova, utrošaka i prometa proizvodnje vrši se eksterno (ručno ili u drugom softveru). U tom slučaju se za svaku vrstu (polu)proizvoda i etape proizvodnje kreiraju jednostavni radni nalozi sa uključenim automatskim prenosom sirovina i proizvoda. Evidentiranjem radnog naloga se trenutno vrši kompletno trebovanje, otprema, i zaključavanje radnog naloga. Nalog automatski kreira trebovanje i otpremu; svaka izmena naloga je izmena prometa. Ovakvo podešavanje proizvodnje je pogodno i za restoransku proizvodnju kada se radni nalozi kreiraju iz evidencije maloprodaje.
Prosta proizvodnja sa odloženom realizacijom
Postavka radnog naloga je identična kao u prethodnom slučaju sa izuzetkom opcije automatskog prenosa sirovina i/ili proizvoda. Promet proizvidnje ne izvršava se automatski kreiranjem naloga već se trebovanje i otprema GP posebno generišu komandama F9/Sh-F9. Ovakva organizacija omogućava korisniku da evidentira posebne datume prometa za sirovine i proizvode, bez odstupanja proizvodnje od radnog naloga.
Planska (stepena) proizvodnja
Planska proizvodnja podrazumeva da se na radnom nalogu evidentira plan proizvodnje, prevashodno planirana količina gotovog proizvoda i po mogućstvu očekivani utrošci proizvodnje. Ne koristi se automatika prenosa niti generisanje prometa, već se utrošak i proizvodnja evidentiraju ručno u internim nalozima i vezuju komandom F6 za odgovarajući radni nalog. Ovakva evidencija proizvodnje omogućava korisniku da evidentira promet proizvodnje etapama sa tačnim datumima prometa u slučajevima kada proizvodnja može potrajati duži vremenski period sa više pojedinačnih otprema. Sastav radnog naloga tada predstavlja planirane količine i s obzirom na to da ručnom evidencijom prometa lako može doći do odstupanja ovakvom evidencijom se korisniku pruža prilika da prati ispunjenje i odstupanje plana proizvodnje a uz korišćenje sastavnica i odstupanja od norme.
Smenska proizvodnja
Smenska proizvodnja je identična prethodno opisanoj planskoj proizvodnji uz dodatak radnih lista. Radne liste omogućavaju korisniku da evidentiraju proizvodnju po normi. Pri unosu radnog naloga (plana proizvodnje) neophodno je uneti i planirane troškove po normi (sastavnici) za planiranu količinu proizvoda. Prilikom unosa proizvedenih količina na radnoj listi program će automatski generisati prateće interne naloge prometa sirovina proporcionalno normi definisanoj na samom radnom nalogu. Korekcije utrošaka moraju se vršiti ručnim unosom kroz interne naloge vezivanjem za odgovarajući radni nalog. Radne liste su takođe jedini način u programu da se automatizuje evidencija škarta (gde se škartom smatra završen proizvod koji ne ispunjava norme kvaliteta).
Monosirovinska proizvodnja
U svim prethodno opisanim postavkama podrazumeva se (i preporučuje) da radni nalog sadrži samo jedan priozvod, ili u slučaju više proizvoda da svaki ima svoju sastavnicu. Međutim, postoje proizvodnje kod kojih radni nalog sadrži više proizvoda dobijenih iz jedne sirovine. Za primer možemo uzeti klanicu, gde se od jedne sirovine (pile) sečenjem može dobiti nekoliko gotovih proizvoda (file, batak, leđa, grudi, noga, krilca, džigerica). Kod ovakve proizvodnje nije moguće korišćenje sastavnica i najčešće se koristi evidenciona postavka radnog naloga. Problem kod ovakve proizvodnje nastaje kod obračuna cene proizvoda koja nije moguća automatski po kreiranju radnog naloga već je neophodno vršiti korekcije proizvodnje. Jedna opcija obračuna je da sve sirovine i proizvodi imaju istu jedinicu mere (kg), tada će program troškove podeliti podjednako što tehnološki može biti neispravno. U suprotnom, druga opcija je raspodela po vrednosti koja uvodi dodatnu kompleksnost koeficijenta sirovina i predstavlja posebnu problematiku.
Poljoprivredna proizvodnja
Sve prethodno opisane postavke predstavljaju individualnu proizvodnju gde se svi proizvodi mogu individualno prebrojati i planirati količine proizvodnje. Međutim, kod poljoprivredne proizvodnje ovo često nije slučaj, na primer uzgoj paprike u plastenicima koja se ubire nekoliko puta ili voćnaci koji imaju višegodišnje prinose ili pšenica i srodni proizvodi koje se žanju. Kod ovakvih proizvodnja može biti nepraktično radnim nalogom objediniti i obračunati diskretne troškove vezane za jednu berbu, te se ovakve proizvodnje evidentiraju bez radnih naloga.
U svim opisanim postavkama proizvodnje korišćenje sastavnica je opciono jer pre svega služe za brži i lakši unos sirovina na radnom nalogu. Prednost korišćenja sastavnica je mogućnost praćenja odstupanja od proizvodnje (normativa) kroz izveštaje kao i na obračunu (F8) samog radnog naloga. Kod prve dve opisane postavke odstupanje se evidentira na samom radnom nalogu nakon generisanja sirovina po sastavnici komandom F6. Kod smenske proizvodnje odstupanja se moraju ručno uneti.
Smenska proizvodnja ima dodatnu dimenziju učinka kao posebnog izveštaja u programu koji prikazuje procentualna odstupanja od normirane proizvodnje.