(1) Standardni obračun plata. Primer sa osnovnim elementima:
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 4.000
6. KOEFICIJENT RADNOG MESTA 2.2
10. ZARADA PO OSNOVU CENE RADA, VREM.NA 8.800
11. DODACI NA ZARADU 88
Minuli rad 88
13. ZARADA ZAPOSLENOG 8.888
14. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG 2.693
15. POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA 1.759
16. ZARADA ZAPOSLENOG UMANJENA ZA POR.I DOP 6.195
(2) Obračun iz više odvojenih delova. Cela plata se dobija sabiranjem svih delova. Na primer, neka je prva isplata zadata na ceni rada od 4.000, ukupan broj sati je 184, ali se zadaje cena rada 2.000 (pola meseca). Primetite da se doprinosi računaju na propisanu osnovicu, jer je prva isplata veća od polovine propisane osnovice.
3. UKUPAN BROJ ČASOVA (1 + 2) 184
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 2.000
6. KOEFICIJENT RADNOG MESTA 2.20
7. CENA RADA POSLA (1.1+2)x5x6 4.400
11. DODACI NA ZARADU 44
Minuli rad 44
13. ZARADA ZAPOSLENOG 4.444
Minimalna odsnovica za doprinose 4.956
OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA 4.956
14. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG 1.430
15. POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA 963
16. ZARADA ZAPOS.UMANJENA ZA POREZ I DOP. 3.014
Drugi deo isplate se takođe zadaje na cenu rada od 2.000, i ukupan broj sati od 184. Za svakog radnika se zadaje ponovo 184 sata:
3. UKUPAN BROJ ČASOVA (1 + 2) 184
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 2.000
6. KOEFICIJENT RADNOG MESTA 2.20
7. CENA RADA POSLA (1.1+2)x5x6 4.400
11. DODACI NA ZARADU 44
Minuli rad 44
13. ZARADA ZAPOSLENOG 4.444
Minimalna zarada po stepenu stručnosti 4.956
OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA 8.888
14. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOS. 1.263
15. POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSLODA. 796
16. ZARADA ZAPOS.UMANJENA ZA POREZ I DOP. 3.180
Sada se za osnovicu doprinosa uzima ukupan isplaćen iznos (8.888), odnosno samo drugi isplaćeni deo (4.444), jer je veći od propisane minimalne osnovice. Primetite da se sada doprinosi računaju na ukupan isplaćen iznos (8.888), pa se od dobijene vrednosti oduzima prethodna isplata i tako se dobija trenutni iznos.
(3) Obračun iz dva dela, pri čemu je drugi deo zbirni. Sada se kao prvi deo obračuna zadaje deo plate i to obično preko dela cene rada. Na primer, neka je za prvi deo zadata cena rada od 2.000 za 184 sata:
3. UKUPAN BROJ ČASOVA (1 + 2) 184
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 2.000
7. CENA RADA POSLA (1.1+2)x5x6 4.400
10. ZARADA PO OSNOVU CENE RADA, VREM. 4.400
11. DODACI NA ZARADU 44
Minuli rad 44
13. ZARADA ZAPOSLENOG 4.444
Minimalna zarada po stepenu struč. 4.956
OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA 4.956
14. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAP. 1.429
15. POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA 963
16. ZARADA ZAPOS.UMANJENA ZA POREZ I DOP.3.014
Drugi (završni) obračun se računa na cenu rada od 4.000 za 184 sata. Pri tome OBAVEZNO treba uključiti opcije „završni obračun“ i „umanjenje za prethodni obračun“.
3. UKUPAN BROJ ČASOVA (1 + 2) 184
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 4.000
6. KOEFICIJENT RADNOG MESTA 2.20
7. CENA RADA POSLA (1.1+2)x5x6 8.800
11. DODACI NA ZARADU 88
Minuli rad 88
13. ZARADA ZAPOSLENOG 4.444
Minimalna osn.za doprinose 4.956
OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA 8.888
14. POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAP. 1.263
15. POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSL. 796
16. ZARADA ZAP.UMANJENA ZA POREZ I DOP. 3.180
Sada je izračunata zarada od 8.888, ali se automatski umanjuje za prethodnu isplatu, pa je ostatak od 4.444.
Može se desiti da se na drugom delu isplate pojavi radnik koji nije bio u firmi u toku prve isplate, pa se sada prvi put pojavljuje. Ako je takav radnik radio samo 46 sati, onda njegov obračun izgleda ovako:
3. UKUPAN BROJ ČASOVA (1 + 2) 46
4. CENA RADA ZA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD 4.000
6. KOEFICIJENT RADNOG MESTA 2.20
7. CENA RADA POSLA (1.1+2)x5x6 2.200
Minuli rad 22
13. ZARADA ZAPOSLENOG 2.222
Minimalna osn.za doprinose 4.956
OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA 2.222
14. POREZI I DOPR. NA TERET ZAPOSLENOG 673
15. POREZI I DOPR. NA TERET POSLODAVCA 439
16. ZARADA ZAP.UMANJENA ZA POREZ I DOP 1.548
Više o obračunima iz više delova možete videti ovde.
(4) Rad za vreme državnog praznika – Kada radnik radi za vreme državnog praznika, isplaćuje se normalna zarada za te sate + najmanje 110% osnovne satnice. Kod evidentiranja se ti sati ne oduzimaju od fonda sati. Na primer, ako je radnik radio 160 sati, a od toga 8 sati za vreme praznika, upisuje se:
NAZIV VREDNOST ─────────────────────────────────── ──────────── OSTVARENI RADNI SATI..............: 160.00 RAD NA DRŽAVNI I VERSKI PRAZNIK...: 8.00
Obračun izgleda ovako:
1. OSTVAREN/UKUPAN BROJ SATI U MESECU........: 160/ 160
Ostvareni radni sati...................: 160
- ostvareni radni sati...............: 160
(rad na dane drž.i ver.praznika)....: 8
2. OSNOVNI ELEMENTI ZA OBRAČUN ZARADE........:
Osnovna bruto zarada...................: 48.000,00
Cena sata..............................: 300,00
4. DODACI NA ZARADU..........................: 5.040,00
Minuli rad ( 5,00% od 48.000,00): 2.400,00
Dodatak za rad na dan državnih praznika: 2.640,00
(cena rada + stimulacija)..........: 315,00
Primetite da se na dodatak za rad na državni praznik NE računa minuli rad.