PLATE – UNOŠENJE MODELA OBRAČUNA
Model obračuna je najvažniji deo definisanja obračuna. U njemu treba definisati niz parametara koji određuju kako će se odvijati obračun. Svaka stavka modela ima sledeće elemente:
Tip – Oznaka tipa parametra. Može biti:
– R – Redovni radni sati
– N – Sati za koje se dobija naknada
– E – Sati za koje se ne dobija naknada
– D – Sati na teret drugog isplatioca
– P – Prekovremeni sati
– O – Obustave
– K – Komore i drugi posebni doprinosi na teret poslodavca
Drugi znak u okviru tipa može biti malo slovo „t“ koje označava radne sate na koje se obračunava topli obrok. Ova oznaka se koristi za automatski obračun toplog obroka. Za radnika treba uneti sate rada, a program za vreme obračuna na osnovu sati procentualno računa koliki je odgovarajući topli obrok.
Naziv – Pun naziv parametra
Skraćeno – Skraćeni naziv parametra. Koristi se za prikazivanje u tabelama.
Var – Naziv promenljive koja odgovara parametru. Ukoliko se radi o nekom parametru koji je sistemski definisan, morate koristiti sistemske nazive.
Formula – Formula koja označava kako se određeni broj sati računa. Ukoliko su u pitanju redovni ili prekovremeni sati, piše se samo dodatna vrednost. Na primer, formula „noc*cm*0.65“ označava da se na noćni rad dodaje ova vrednost u odnosu na normalni rad. Ukoliko su u pitanju ostale satnice, formula određuje način kasnije obrade. Za obustave se u formuli upisuje vrednost koju treba skinuti od neto plate.
Format – Određuje koji je tip tekućeg parametra i na osnovu toga se koristi jedan od formata za prikaz.
Def.vred – Podrazumevana vrednost na početku rada. Ovde se može zadati podrazumevana vrednost tekućeg parametra.
F2 – Kreiranje nove stavke modela. Stavka se dodaje na kraj.
F3 – Brisanje stavke modela
F5 – Štampanje modela obračuna.
F9 – Za svaku obustavu se za svakog radnika može definisati poseban račun. Na primer, alimentacija za svakog radnika ide na poseban račun. Korišćenjem ove komande, za tekuću obustavu se unose uplatni računi posebno za svakog radnika.
Insert – Dodavanje nove stavke na tekuću poziciju modela obračuna.
Alt-Up – Pomeranje tekuće stavke na gore.
Alt-Down – Pomeranje tekuće stavke na dole.
Alt-W – Kopiranje modela obračuna u clipboard. Model obračuna možete kasnije iskopirati na disketu ili u drugi program, ako izaberete ovu opciju.
Alt-R – Učitavanje modela obračuna iz clipboarda. Korišćenjem ove opcije se omogućava lak prenos obračuna iz jednog u drugi program.
Tab – Pregled unapred definisanih promenljivih. Na primer, NETO je promenljiva koja čuva vrednost koja se isplaćuje radniku.
NAPOMENE
Moguće je definisati nekoliko tipova obustava. Prvi tip je fiksna obustava koja se ne može izračunati i mora se posebno uneti za svakog radnika. Takva obustava se unosi na sledeći način:
TO Naziv Skraćeno Var Formula Def.vred. ── ─────────────────── ────────── ───── ────────── ────────── O Fiksna obustava Fik.obus. fik fik 1000
Primetite da se u polju za formulu ponavlja promenljiva fik, a u polju def.vred. se upisuje podrazumevana vrednost koja se koristi u većini slučajeva. Naravno, ova vrednost se kasnije može izmeniti za svakog radnika.
Drugi slučaj je da se obustava može izračunati iz postojećih podataka. Na primer, članarina sindikata može biti određeni procenat na neto iznos plate:
TO Naziv Skraćeno Var Formula Def.vred. ── ─────────────────── ────────── ───── ──────────── ────────── O Sindikat Sindikat sin neto*sin/100 3
Tada se kao parametar unosi procenat, a ne sama vrednost obustave. Na primer, ako se unese 5, to će značiti obustavu u vrednosti od neto*5/100.