Za svaki tip izlazne fakture zadaje se posebno pravilo za knjiženje. Svako pravilo se sastoji iz sledećih delova:
– Pravila za kontiranje robe na fakturi. Mogu se koristiti nabavna i prodajna vrednost, rabat, fakturisana vrednost i slično. Promenljive koje su označene sa „*“ imaju varijacije A, B, P, S, K i X. Na primer, na mešovitim fakturama, PV označava ukupnu prodajnu vrednost, APV prod.vrednost akciznih proizvoda, BPV vrednost proizvoda na koji se ne plaća porez i XPV ostalih proizvoda. Ostale oznake imaju značenje:
A – Akcizni proizvodi
B – Roba bez poreza
P – Proizvodi
K – Kartice
X – Ostala roba
– Pravilo za knjiženje poreza. Ovo pravilo se pojedinačno primenjuje na svaki porez koji se pojavi na fakturi i zadato je njegovo računanje. Tipično se ukupan iznos knjiži na odgovarajući konto poreza koji se označava sa , a definisan je posebno za svaki porez.
– Pravila za usluge. Ovo pravilo se primenjuje za svaku uslugu na fakturi.
– Pravila za artikle po kontu. Ukoliko je potrebno, svi artikli se raspoređuju po definisanim kontima i ovo pravilo se primenjuje za svaki konto pojedinačno. Osim po kontima, artikli se razvrstavaju po magacinima i po tipovima artikala. Na primer, ako su na fakturi dve stavke, jedna je tipa R-Roba a druga U-Usluge, promenljive RTP i UTP daju prodajnu vrednost robe odnosno usluga.
– Pravila za načine plaćanja. Zadaje se pravilo za svaki način plaćanja koji je unet na fakturi.
Pomoću komandi Alt-W i Alt-R se pravila mogu kopirati sa jednog tipa fakture na drugi. Komandom Enter se bira pravilo.