UNOS PRAVILA ZA KNJIŽENJE
Svako pravilo za knjiženje se unosi na isti način. Ekran je podeljen na dva dela, pri čemu se u gornjem delu prikazuju skraćenice koje se mogu koristiti u toku unosa, a u donjem delu je samo pravilo. Spisak skraćenica se menja, u zavisnosti od objekata koji se trenutno unosi (konto, opis, duguje, potražuje. U tekstualnim objektima (konto, opis, ..) skraćenice se prikazuju u zagradama (na primer, ). Tada se rezultujući tekst dobija tako što se umesto oznake ubaci odgovarajući tekst. Na primer, ako je za konto magacina defisan niz „001“, a u pravilu za konto piše „130“, onda će prilikom knjiženja tu pisati „130001“. Numerička polja (na primer, duguje i potražuje) nemaju skraćenice već promenljive. Promenljive se pišu bez zagrada i mogu se koristiti osnovne računske operacije. Na primer, ako se stavi samo V, kao rezultat se dobija vrednost fakture, a V*1.2 je vrednost fakture uvećana za 20 procenata. Ispravnost konta i izraza se NE provera prilikom unosa, već prilikom kasnijeg generisanja naloga i tada će biti prijavljene eventulne greške.
Ovako uneta pravila se direktno preslikavaju u stavke naloga pri kasnijem kontiranju dokumenata. Postoji i veoma važna mogućnost definisanja parametara u pravilu za knjiženju. Svi parametri se moraju definisati na početku pravila, ispred svih ostalih stavki. U polje KONTO za pravilo se unosi „<A>“, obavezno velikim slovima. U OPIS se unosi opis parametra koji se traži i u DUGUJE naziv promenljive u kojoj će se čuvati uneta vrednost. Evo primera: neka je definisano sledeće pravilo. U principu bi to trebalo da bude korisnički šablon, ali može i pravilo za fakturu i slično. Kada se startuje ovakvo pravilo, prvo se na ekranu ispisuje maska za unos podataka u koju treba uneti traženu vrednost. Zatim je uneta vrednost dostupna preko promenljive D i može se koristiti kao i sve druge promenljive. Ovako definisane promenljive mogu da sadrže brojeve koji se mogu koristiti u izrazima na dugovnoj ili potražnoj strani stavki naloga. Ukoliko se promenljiva stavi u zagrade, onda se radi o promenljivoj koja menja tekst unutar opisa. Na primer, stavka može da glasi:
<A> Unesi broj fakture: <F>
Kasnije se u stavkama može pisati opis „Faktura br. <F>“. Napomena: „<F>“ se obavezno mora pisati velikim slovima.
KONTO OPIS DUGUJE POTRAŽUJE ------- ------------- ---------- --------- <A> Unesite vred: d <A> Unesite dok.: <F> ! d := d+100 2011 Prenos <F> d 2012 Prenos <F> d
U pravilima se mogu koristiti promenljive prikazane u gornjem delu ekrana, kao i sve osnovne matematičke operacije. Na primer, u izlaznim fakturama se može pisati PV-R i to označava prodajnu vrednost umanjenu za rabat. Neke promenljive imaju ispred sebe oznaku „*“ koja označava da se osim navedenog imena mogu koristiti i imena po tipovima artikala. Na primer, ako je u prozoru dostupna promenljiva *PV, može se koristiti samo PV, ali i APV, BPV, …
Evo spiska značenja: Umesto oznake „<A>“ može se koristiti i znak „?“. Deo ispod učitavanja podataka (počinje znakom „!“) koristi se za razna izračunavanja. U DUGUJE polje se upisuje proizvoljan matematički izraz koji se kod poziva pravila izračunava. U kreiranju složenijih šablona može se koristiti i veoma korisna funkcija GsK koja vraća trenutno stanje nekog konta. Na primer, GsK(„2010“) vraća trenutni saldo konta 2010. Ako se navede u obliku GsK(„2010“, „D“), vraća samo dugovnu stranu, a GsK(„2010“, „P“) vraća samo potražnu stranu. Ukoliko se navede i treći parametar, može se dobiti stanje konta zaključno sa nekim datumom. Na primer, GsK(„2010″,“D“,“20.10.00″) vraća dugovni saldo zaključno sa 20. oktobrom.
PV – Prodajna vrednost fakture (Sve zajedno)
APV – Prodajna vrednost akciznih proizvoda na fakturi (Akc.proizvodi).
BPV – Prodajna vrednost robe bez poreza (Bez poreza)
KPV – Prodajna vrednost kartica (Kartice)
XPV – Prodajna vrednost artikala sa običnim porezom (Roba)
UPV – Prodajna vrednost artikala koji su oznčeni kao usluge (Usluge)
PPV – Prodajna vrednost sopstvenih proizvoda (Proizvodi)
Slično značenje imaju *NV, *V, …
U definisanju pravila je moguće koristiti uslovnu naredbu, za to se koriste naredbe !IF i !ENDIF. Na primer:
KONTO OPIS DUGUJE POTRAŽUJE ------- ------------- ---------- --------- ! x := 1 ! y := 0 !IF x > 0 ─┐ 1000 v │ 2000 v │ !ENDIF ─┘ !IF y > 0 ─┐ 3000 v │ !ENDIF ─┘ 4000 v
U prethodnom primeru se prvo definišu promenljive X i Y. Zatim se u nastavku ispituje vrednost promenljive X. Ako je vrednost veća od nule, primenjuju se stavke do prvog ENDIF (konta 1000 i 2000). Zatim se ispituje vrednost promenljive Y. Ako je ona pozitivna, izvršava se stavka konto 3000. Stavka sa kontom 4000 se svakako izvršava, jer je izvan uslovne naredbe.
U okviru uslova za proveru mogu se koristiti i promenljive koje se pojavljuju u polju KONTO. Tada se ta promenljiva mora staviti u znake navoda. Na primer:
!IF „<M>“ == „VP“
Evo i ostalih komandi koje se mogu koristiti.
F2 – Unos nove stavke pravila. Isti efekat se dobija i sa Space.
Ctrl-F2 – Umetanje praznog reda.
F3 – Brisanje stavke naloga.
F6 – Kopiranje stavke pravila.
Shift-F6 – Kopiranje stavke, zamenjuju se dugovna i potražna strana.
Alt-F6 – Kopiranje stavke, bez dugovne i potražne strane.
F9 – Pregled kontnog plana i odgovarajućeg konta.
TAB, A – Da li će se tražiti analitička stavka.
Insert – Umetanje stavke na tekuću poziciju u pravilima.