Postoji problem kod obračuna kad je radnik u jednom mesecu bio na bolovanju delom < 30 dana, a delom > 30 dana. Sam obračun je u oba slučaja trivijalan – kod svih bolovanja se prosto uzima bruto prosek po satu za poslednja 3 meseca, taj prosek se množi sa brojem sati i koeficijentom za bolovanja (obično 0.65) i to je to. Uzgred, ovo je razlog zašto obračun plata ne radi dobro kad se zada neto plata kod meseca gde je bilo samo bolovanje – na iznos plate ne utiče nista osim prosečne satnice za zadnja tri meseca, pa se ne može napraviti da neto plata bude recimo 10.000 (program nema šta da menja da bi uticao na platu).
Problem nastaje kad je u jednom mesecu radnik bio bolestan < 30 i > 30 dana. Kao što znate, bolovanje > 30 dana se posebno radi i ide na posebna dokumenta. To znači da će recimo bolovanje < 30 biti u standardnom obračunu i to neki mali broj sati, recimo 92 sata od ukuno 184. Neka je prosečna satnica za bolovanje 100 dinara, to znači da je plata 92 x 100 x 0.65. To ispada 5.980 i na to treba obračunati doprinose. Ali, tu stupa na scenu problem zvani minimalna osnovica. Naime, recimo da je min.osnovica za taj mesec 12.000. Program lepo vidi da je 5.980 za pola meseca i deli min.osnovicu na pola, ali je to i dalje < 6.000, pa će se doprinosi računati na 6.000, a ne na 5.980! Naravno, problem je u onom delu plate > 30 dana za koju program ne može da zna – radnik će primiti jos para, ali prg to ne može da zna. Zato je ovde jedini lek da se min.osnovica smanji tako da ne utiče na obracun. To će lepo raditi, osim ako postoji neka druga plata koja je ispod ove osnovice.