Procena zaliha po prosečnoj ukalkulisanoj razlici u ceni

Po zakonu se na kraju perioda zalihe moraju proceniti po nabavnoj vrednosti. Ako se zalihe vode po prodajnim cenama, onda se zalihe periodično svode na nabavne cene metodom prosečne ukalkulisane razlike u ceni. Osnovna ideja sistema jeste da se preko godine konta vode isključivo po prodajnim cenama, a onda se na osnovu odnosa razlike u ceni kod ulaza formira razlika kod izlaza. Pri tom se UF knjiže na sledeći način (recimo da je nabavljeno 10 kom artikla po 70 din, a prodajna cena na kalkulaciji je 100 din):

Iz odnosa konta 1329 i 1320 možemo da zaključimo da je sad u zalihama od 1000 dinara ukalkulisano 30% razlike u ceni. Sad se knjiži izlazna faktura (recimo, prodat je 1 kom x 100 din, 5% rabat):

Sada na kontu 5010 stoji da je nabavna vrednost prodate robe 100 din, što nije tačno i treba je svesti na nabavnu vrednost. Ako znamo da je u zalihama 30% razlike u ceni, onda se primenom gornjeg koeficijenta dobija da je RUC prodate robe 1329P/1320D x 5010D = 300/1000 x 100 = 30. Sad se posebnim nalogom sa konta 5010 stornira tih 30 dinara i stavlja na konto 1329, tako se dobija da je nabavna vrednost prodate robe 70 dinara, što je tačna vrednost.

Ovaj metod može imati i određene varijacije. Na primer, može se odrediti koeficijent i onda ugraditi direktno u pravilo za knjiženje, do kraja perioda, kada se ponovo računa novi koeficijent itd.