Objedinjena naplata

Komandom Enter možete dobiti više detalja za izabranu šifru prihoda: dozvoljene šifre primaoca i isplatioca, kao i primer jednog obračuna.

Objedinjena naplata nameće nešto strožija pravila za formiranje obračuna koja se moraju poštovati. U suprotnom server PU odbija prijavu i zarada se ne može isplatiti. Evo nekih karakterističnih primera i načina na koji se oni evidentiraju.

Radniku se isplaćuje 50.000 din bruto. Nema poreskih olakšica, beneficiranog staža i radnik je radio ceo mesec. Prvo treba uneti klasičan obračun sa svim neophodnim elementima (minuli rad, topli obrok…). Obračun obavezno treba označiti kao završni. Zatim se aktivira Ctrl-F9 i dobija se sledeća tabela:

Primetite da se ne primenjuje najniža osnovica za doprinose, pošto je u pitanju bolovanje preko 30 dana.

Prvo se isplaćuje akontacija od 30000 din.

Preporučujemo da na akontaciji ne koristite neoporezivi iznos (unesite 0 u polje za NEOPOREZIVI IZNOS), pa je osnovica za porez cela bruto zarada. Primetite da nisu iskazani dani i sati, jer nije u pitanju konačni obračun. Doprinosi se računaju na minimalnu osnovicu za doprinose, jer je veća od isplaćene zarade.

Zatim se isplaćuje drugi (konačni) deo u iznosu od 22.000:

Ovaj obračun se označava kao završni, pa je iskazana puna satnica. Uneto je poresko oslobođenje od 11.000, pa se osnovica za porez smanjuje za taj iznos. Takođe su dodata multi-funkcionalna polja koja nose podatke o prethodnim isplatama: ukupna osnovica na koju su obračunati doprinosi u prethodnim isplatama (MFP.2 i MFP.12), ukupna prethodna zarada (MFP.4). Za svaki mesec morate imati bar jedan obračun koji je označen kao završni! Na tom obračunu se iskazuju sati i dani. Sati i dani se mogu iskazati i u akontacijama, i tada se koriste za određivanje srazmerne osnovice za obračun poreza i dosprinosa. Zato je u akontacijama najbolje iskazivati pun fond sati.

Novina koja se uvodi sistemom objedinjene naplate je isplata posle konačne – sami nazivi “akontacija” i “konačna isplata” su trenutno neodgovarajući i verovatno će se menjati. Na primer, posle prethodno opisane konačne isplate možete isplatiti još jednu isplatu u tom mesecu (na primer, neki bonus ili regres). Ova isplata se NE označava kao završna i ne unosi se poresko oslobođenje, jer je već iskorišćeno u prethodnom obračunu. Neophodno je da se obračun unosi pod istim brojem kao prethodne isplate. Na primer, ako su prethodne isplate bile 12/1 i 12/2, ova isplata mora biti 12/3. Recimo da se isplaćuje 100.000 din.

U prvom delu se isplacuju samo doprinosi na minimalnu osnovicu:

Primetite da se koristi posebna šifra 109 za isplatu doprinosa bez zarade. Pošto nema isplate zarade, osnovica za porez i porez su nula. Zatim se isplaćuje drugi deo u iznosu od 30.000:

Ovaj obračun se označava kao završni, pa je iskazana puna satnica. Uneto je poresko oslobođenje od 11.000, pa se osnovica za porez smanjuje za taj iznos. Pošto su u prvom delu isplaćeni doprinosi na 21.210, sada se oni isplaćuju samo na razliku od 8.790, a u MFP2 i MFP12 je označeno da je u prvom delu već isplaćeno 21.210.

Ukoliko je radnik u istom mesecu radio i bio na bolovanju do 30 dana, postoji nekoliko načina da se isplati naknada i zarada. Najjednostavnije je da se bolovanje kao i zarada iskaže preko šifre 101. Na primer, ako je radnik radio 160 sati i 16 sati bilo na bolovanju, to će u prijavi izgledati ovako:

Kao što vidite, bolovanje i rad se isto tretiraju. Evo izvoda iz Korisničkog uputstva PU:

Ako se u istom obračunskom periodu istom primaocu prihoda isplaćuje i zarada i naknada zarade, isplatilac prihoda može: – prihode obuhvaćene OVP 201 i 202 iskazati u zbiru sa prihodima obuhvaćenim OVP 101, 103, 106 i 107, ako primalac prihoda nije raspoređen na radno mesto na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem; – prihode obuhvaćene OVP 203 iskazati u zbiru sa prihodima obuhvaćenim OVP 101, 103, 106 i 107 ako isplatilac prihoda za tog primaoca prihoda ne ostvaruje pravo na poresku olakšicu za zapošljavanje po Zakonu, Zakonu o doprinosima i Uredbi i ako primalac prihoda nije raspoređen na radno mesto na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ako se isplatilac prihoda opredeli da zbirno iskaže navedene prihode, dužan je da ih tako iskazuje kod svih isplata za primaoce prihoda u obračunskom periodu.

Ukoliko radnik ima beneficirani staž ili iz nekog drugog razloga želite da razdvajate rad i bolovanje, treba u sistemskim opcijama uključiti opciju Ostalo / Sistemske opcije / Podešavanje programa / Radnici i plate / Razdvajanje bolov.do 30 dana u PPP-PD. Posle toga će prethodni primer izgledati ovako:

Polje MFP.10 označava da se u istom obračunu nalaze zarada i naknada zarade. MFP.12 označava da je u istom periodu obračunato doprinosa na 45500.

Kada se isplaćuje zarada i naknada zarade u istom periodu, dosadašnji obračun se mora dopuniti nekim informacijama. Na primer, ako je radnik u nekom mesecu koji ima 176 sati bio na bolovanju 160 sati i radio 16 sati, to se normalno evidentira preko dva različita obračuna. Na primer, obračun bolovanja može da izgleda ovako:

Ovo je klasičan obračun bolovanja preko 30 dana. Važno je da se navede da je bolovanje iznosilo 160 sati od mogućih 176, jer se sada poresko oslobođenje uzima procentualno (10.000 umesto 11.000). Važna razlika je posebna oznaka da u istom poreskom periodu postoji još jedan obračun sa porezima i dprinosima – taj podatak se unosi kroz novo polje u obračunu “Postoji dodatna isplata” gde treba staviti “1”. Zatim se kreira standardni obračun za 16 sati koliko je radnik radio:

Kod obračuna se navodi da je radnik radio samo 16 sati i zato program uzima samo deo neoporezivog iznosa. Takođe se mora na ovom obračunu uključiti opcija “Postoji dodatna isplata”, što je iskazano u MFO.10. Program broj kalendarskih dana u prijavi računa procentualno u odnosu na sate, ali ponekad je neophodno ovo ručno korigovati, jer je bitan period u kome su sati ostvareni. Na primer, ako je radnik bio na bolovanju 01.03.2014-27.03.2014. on će imati 27 dana i 152 radna sata, a ako je 28-31.03. bio na bolovanju to će biti 16 sati i 4 kalendarska dana. Program će ovde izračunati 28 dana, što nije ispravno i mora se korigovati na samoj prijavi.

Ukoliko se isplaćuje bruto zarada ispod minimalne propisane osnovice za doprinose, doprinosi se računaju na minimalnu osnovicu, a ne na isplaćenu zaradu. App proverava ukupan zbir zarade i naknada u obračunu i primenjuje odgovarajuću osnovicu. Međutim, ukoliko na prijavi razdvajate zaradu od naknade za bolovanje (na primer, u pitanju je radnik sa beneficiranim stažom), objedinjena naplata proverava svaku stavku posebno. Na primer, radnik je bio 8 sati na bolovanju do 30 dana i prima zaradu od 47727 i naknadu od 885 din:

U ovom primeru je ukupna zarada radnika (47.727+885) daleko iznad minimalne osnovice za doprinose (20.198), ali ako se gleda pojedinačno, naknada za bolovanje je manja od minimalne: 20.198 / 176 x 8 = 918. To znači da bi za naknadu doprinose trebalo računati na 918 din, a ne na 885. Zato ovakva prijava neće biti ispravna, a App će prilikom generisanja XML prijave ispisati grešku da je neispravna osnovica za doprinose. U ovakvim slučajevima preporučujemo ručno korigovanje prosečne satnice za prethodna tri meseca.

Ponekad se desi da se između dve isplate promeni minimalna ili maksimalna osnovica za obračun doprinosa. Na primer, za jun je maksimalna osnovica bila 315.835, a u julu je smanjena na 304.830. Ako je prvi deo plate u iznosu od 350.000 isplaćen u junu, plaćeni su doprinosi na 315.835. Bez obzira na iznos druge isplate, korisnik je platio više doprinosa, pa će program izračunati negativnu osnovicu i doprinose:

Takav obračun portal ne prihvata, već se doprinosi moraju prikazati kao nula. Program to radi automatski prilikom generisanja prijave. Korisnik ima pravo da više plaćene doprinose traži od lokalne PU kao povraćaj.

Za radnike koji rade deo radnog vremena mora se popuniti polje u radniku u kome se upisuje procenat radnog vremena. Taj podatak se kasnije prenosi u MFP.3 i minimalna osnovica se računa srazmerno ovom angažovanju, ako radnik nije osiguran po drugom osnovu. Na primer, ako je minimalna osnovica 20.198, za 30% radnog vremena je 6059.40. Ovde može nastati problem jer se obično efektivni sati zaokružuju. Na primer, radnik je u junu radio 51 sat od ukupno 168 sati. Program tada računa srazmernu minimalnu osnovicu za doprinose kao 51/188 * 20.198, što je 6131.54, pa portal neće prihvatiti ovakav obračun. Zato se u obračunu mora uneti tačno 30% od ukupne satnice: 0.3 * 168 = 50.4 i ponoviti obračun. Sada će PPP-PD imati sledeće podatke (pretpostavimo da je u pitanju obračun doprinosa bez isplate):

Pošto PU još uvek nije objavila uputstvo za korišćenje svog portala, evo osnovnih stvari. Prvo se u nekom browseru zada adresa http://www.poreskauprava.gov.rs. Na dobijenoj strani se klikne na link E-POREZI. Kada se klikne na ovaj link ispisuje se nova strana na kojoj možete birati predaju prijave ili probnu predaju – svakako pre slanja prijave probajte da predate prijavu na test verziji:

Sledi prijavljivanje na portal sa vašim digitalnim sertifikatom. Proverite da li je kartica u čitaču i na sigurnosno pitanje odgovorite klikom na Continue.

Zatim se unosi PIN kod. To je broj koji ste dobili uz karticu. Treba ga pažljivo uneti, jer ako ga tri puta pogrešno unesete, kartica se blokira i nećete moći da je koristite. Kad unesete PIN, kliknite na Prijavite se i sačekajte (ova operacija može potrajati 25-20 sekundi). Ako ste sve dobro uradili, desno ispod natpisa Identifikacija korisnika pisaće vaše ime. Na taj način ste se prijavili na portal.

Posle uspešnog prijavljivanja se dobija lista firmi za koje ste ovlašćeni za predaju poreskih prijava. Izaberite odgovarajuću firmu klikom na Izaberi:

Sada se dobija izbor poreskih prijava. Mogu se predavati PDV prijave, PPP i PPP-PD. Izaberite PPP-PD:

Sada dobijate pregled svih poslatih prijava za izabranu firmu. Novu prijavu šaljete klikom na XML unos dugme gore desno. Posle toga se dobija dijalog za izbor datoteke. IzaberiteXML prijavu koju ste prethodno kreirali iz App-a.

Prijava se odmah učitava i dobija se pregled učitanih podataka:

Ovde možete da proverite da li su svi podaci lepo uneti, a klikom na taster Izmeni možete da izmenite poslatu poresku prijavu. Ako je sve u redu, kliknite na Pošalji i podnesi. Sada se prijava upisuje u red za obradu i dobija se ovakav pregled:

Obratite pažnju na Status: piše “čeka na obradu/nije validirana”. Kada se prijava proveri (vreme zavisi od opterećenosti sistema), prijava dobija status Predata/Bez grešaka. Ako ima grešaka, dobijate ih klikom na Otvori, pa Status/Spisak grešaka.

Kada se isprave sve greške, dobija se status Podneta/Ispravna:

PREDAJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE

NAPOMENE